Поливинил хлорид (ПВЦ) је један од најчешће коришћених термопластичних полимера на свету (поред само неколико ширених пластике попут ПЕТ и ПП). То је природно бели и врло крхки (пре додавања пластификатора) пластике. ПВЦ је дуже од већине пластике које је прво синтетизовано 1872. године и комерцијално произвела компанија БФ Гоодрицх 1920-их. Поређењем, прво су се синтетишене многе друге уобичајене пластике и постале комерцијално одржива само у 1940-има и 1950-има. Најчешће се користи у грађевинарству, али се такође користи за знакове, здравствене примене и као влакна за одећу.
ПВЦ се производи у два општа облика, прво као крути или непластизирани полимер (РПВЦ или УПВЦ), и секунду као флексибилна пластика. Флексибилан, пластифициран или редован ПВЦ је мекши и споредан за савијање од УПВЦ-а због додавања пластификатора попут фталата (нпр. Дисоронил фталат или диНП). Флексибилан ПВЦ се обично користи у грађевинарству као изолација на електричним жицама или у подовима за домове, болнице, школе и друге области у којима је стерилно окружење приоритет, а у неким случајевима као замена за гуму.
Ригид ПВЦ се такође користи у изградњи као цеви за водоводовање и за седиште које се обично назива термином "винил" у Сједињеним Државама. ПВЦ цев се често назива својим "распоредом" (нпр. Распоред 40 или распоред 80). Главне разлике између распореда укључују ствари попут дебљине стијенке, рејтинг притиска и боје.
Неке од најважнијих карактеристика ПВЦ пластике укључују његову релативно ниску цену, његову отпорност на деградацију животне средине (као и хемикалијама и алкалијама), великом тврдоћу и изванредне затезне чврстоће за пластику у случају круте ПВЦ-а. Широко је доступно, обично се користи и лако се може рециклирати (категорисано по идентификационом коду смоле "3").
Вријеме поште: феб-02-2021
